Najčešća greška pri planiranju puta na aerodrom je što ljudi računaju unazad od vremena poletanja. To je pogrešna polazna tačka, jer se pre poletanja odvija ceo niz koraka koji traju znatno duže nego što se očekuje. Prvo je prijava za let, koja se zatvara znatno pre poletanja i posle koje se ništa ne može uraditi. Zatim je predaja prtljaga, koja ima svoj rok i svoj red. Zatim su bezbednosna provera i pasoška kontrola, koje u vršnim satima traju nepredvidivo. Zatim je put od kontrole do izlaza, koji na većim aerodromima nije kratak. Zbog toga se planiranje radi obrnuto, prvo se utvrdi do kada se mora biti na aerodromu, pa se od tog trenutka oduzima vreme putovanja, a ne od poletanja. Ta razlika je najčešće sat i po do dva, i upravo ona odlučuje da li se putuje mirno ili se trči kroz terminal.
Priča koja se ponavlja izgleda ovako. Porodica ima let u devet ujutru i računa da im treba tri sata do aerodroma. Kreću u pet, uvereni da imaju rezervu. Na putu naiđu na radove sa jednom zatvorenom trakom, pa se izgubi četrdeset minuta. Zatim se ispostavi da su promašili izlaz, pa se vraćaju još petnaest. Na aerodrom stižu u pola devet, formalno pre poletanja, ali je prijava za let već zatvorena. Ono što je nedostajalo nije bilo brzine nego rezerve, jer je ceo plan bio napravljen pod pretpostavkom da će sve proći idealno. Kod jutarnjih letova postoji i dodatna okolnost, polazak je usred noći, kada su svi umorni i kada se lako pogreši. Zbog toga se prevoz dogovara unapred i sa jasno definisanim vremenom dolaska po putnike, a to se najlakše reši kroz zakazivanje vožnje unapred, umesto traženja prevoza u pet ujutru.
Rezerva nije preterivanje nego računica. Nekoliko stvari se ne može predvideti i svaka od njih troši vreme. Prva su radovi na putu, koji se javljaju sezonski i koji na jednoj deonici umeju da odnesu i sat vremena. Druga je gustina saobraćaja, naročito pri ulasku u veći grad u jutarnjim i popodnevnim satima. Treća su vremenski uslovi, magla, sneg i jaka kiša, koji smanjuju prosečnu brzinu znatno više nego što ljudi računaju. Četvrta je pauza, jer se sa decom i starijim putnicima staje bar jednom. Peta su gužve na samom aerodromu. Praktično pravilo koje se pokazalo dobrim je da se na uobičajeno vreme putovanja doda rezerva od najmanje sat vremena, a zimi i pri jutarnjim letovima još malo više. Vreme provedeno na aerodromu je uvek prijatnije od vremena provedenog u panici na putu.
Kod transfera se najviše dobija time što se sve razjasni unapred. Prvo, tačna adresa preuzimanja, i to sa detaljima ako je ulaz nezgodan ili ako se radi o naselju sa više zgrada. Drugo, tačno vreme dolaska vozila, a ne okvirno. Treće, broj putnika, jer to određuje koje vozilo dolazi. Četvrto, količina i vrsta prtljaga, koliko velikih kofera i ima li nečega glomaznog, jer se to ne rešava na licu mesta. Peto, da li putuju deca i da li je potrebno sedište. Šesto, da li se prevozi kućni ljubimac, jer i to treba najaviti. Sedmo, na koji aerodrom se ide i na koji terminal. Osmo, način plaćanja. Kada se sve to kaže pri rezervaciji, jutro polaska prolazi bez ijednog pitanja, a to je upravo ono što se traži u pet ujutru.
Prtljag je najčešći uzrok neprijatnog iznenađenja pri preuzimanju. Ljudi po pravilu potcene koliko mesta zauzimaju koferi, jer se u prtljažnik ne slažu kao kutije. Praktičan pristup je da se pre poziva prebroje komadi, i to odvojeno veliki koferi, srednje torbe i ručni prtljag. Uz to se dodaje ono što se zaboravlja, dečija kolica, sportska oprema, muzički instrument, transporter za ljubimca i pokloni koji se nose. Ako je prtljaga mnogo, bolje je to reći odmah, jer se tada šalje vozilo sa većim prostorom ili se organizuje drugačije. Ono što se ne radi je slaganje kofera preko naslona i u krilu putnika, jer to nije bezbedno, smanjuje vidljivost i ceo put čini neprijatnim. Kod povratka je prtljaga po pravilu više nego pri polasku, pa se i to uzima u obzir.
Odlazak se planira lako, jer se zna vreme. Povratak je nezgodniji, jer let može kasniti, a prtljag se ponekad čeka i po pola sata. Zbog toga se pri dogovoru za povratak ne navodi vreme sletanja nego predviđeno vreme izlaska iz terminala, uz jasan dogovor šta se radi ako let kasni. Nekoliko stvari pomaže. Prvo, javiti broj leta, jer se dolazak može pratiti. Drugo, dogovoriti tačno mesto susreta na aerodromu, jer je izlaza više i jer je u gužvi lako promašiti se. Treće, imati broj telefona i mogućnost javljanja, roming ili podatke, jer se bez toga sve komplikuje. Četvrto, ako se putuje sa decom, obezbediti da se čeka na mestu gde se može sesti. Kada je povratak dogovoren ovako, putnik izlazi iz terminala i vozilo je već tu, umesto da počne traženje prevoza posle celodnevnog putovanja.
Veliki broj letova poleće rano ujutru, pa se kreće u vreme kada gradski prevoz ne radi i kada je najteže organizovati bilo šta u poslednjem trenutku. Kod takvih polazaka važi nekoliko pravila. Prvo, rezervacija dan ranije, jer traženje prevoza u tri ujutru nije plan nego nada. Drugo, potvrda uveče, čime se izbegava svaka nedoumica. Treće, sve spakovati i pripremiti pre spavanja, dokumenta, karte i prtljag kod vrata, jer se u tri ujutru najlakše nešto zaboravi. Četvrto, računati da se u ranim satima vozi drugačije, put je prazniji ali je i vidljivost lošija, a zimi se javljaju magla i led. Peto, ostaviti nešto vremena za buđenje, jer se sa decom ustajanje uvek otegne. Kada se to isplanira, noćni polazak postaje najmirniji deo putovanja, jer je put prazan.
Kod dužih relacija se najviše nesporazuma javlja zbog cene, i to se rešava jednim pitanjem. Za međugradske vožnje i transfere se cena po pravilu dogovara unapred, kao fiksan iznos za tu relaciju, a ne po tarifi. To je bolje za obe strane, jer putnik zna tačan iznos pre polaska, a nema ni nedoumice oko toga šta se dešava ako se naiđe na gužvu. Uz cenu se dogovara i nekoliko detalja koje ljudi zaborave, da li je uključen povratak ako se prevoz koristi u oba smera, kako se obračunavaju putarine, da li se čekanje naplaćuje i pod kojim uslovima, i kako se plaća, gotovinom, karticom ili preko računa. Kada se to razjasni unapred, nema mesta za nesporazum, a orijentacione iznose je najlakše proveriti kroz cenovnik i uslove vožnje.
Kod ovih putnika se plan pravi drugačije, jer se ritam razlikuje. Sa malom decom se računa bar jedna pauza na dužoj relaciji, a sedište za dete se najavljuje pri rezervaciji. Korisno je i da se najfrekventnije stvari, voda, maramice i grickalice, drže na dohvat ruke, a ne u prtljažniku. Sa starijim putnicima se gleda pristupačnost vozila, visina ulaska, kao i to da se izbegne predugo sedenje bez pomeranja. Ako neko ima poteškoća sa kretanjem, to se kaže unapred, jer se time obezbeđuje da vozilo priđe što bliže ulazu i da vozač pomogne oko prtljaga. Kod putovanja sa ljubimcem je pravilo jednostavno, najaviti pri rezervaciji i pripremiti transporter, jer se time izbegava neprijatna situacija na licu mesta.
Ovo je sitnica koja rešava mnogo. U ruci, u maloj torbi koja je uvek uz vas, treba da budu dokumenta i karte, novčanik, telefon i punjač, lekovi koji se koriste, i ono što treba deci tokom puta. Sve to se ne stavlja u prtljažnik, jer se pri svakom zaustavljanju sve iznosi da bi se došlo do jedne stvari. Uz to, korisno je proveriti nekoliko stvari pre nego što se izađe iz vozila, da nije nešto ostalo na zadnjem sedištu, u džepu vrata ili ispod sedišta, jer je to najčešće mesto na kom se zaboravljaju telefoni i naočare. Kod povratka isto važi, prebrojati komade prtljaga pri utovaru i pri istovaru. To je deset sekundi, a rešava situaciju koja se posle teško rešava, naročito kada se putuje na duže relacije.
Kod dužih relacija se dodaju još neke stavke. Prvo, tačna adresa odredišta, jer se dešava da se putuje do mesta koje ima više naselja sa sličnim imenom. Drugo, vreme polaska usklađeno sa dolaskom, jer se kod poslovnih putovanja i medicinskih pregleda ne kasni. Treće, kod putovanja u inostranstvo, dokumenta svih putnika i eventualno potrebne saglasnosti za decu, o čemu treba voditi računa unapred. Četvrto, granični prelaz i mogućnost čekanja, jer u sezoni to zna da potraje. Peto, planiranje pauze na dužim relacijama. Šesto, način plaćanja i valuta. Sve to se dogovara u jednom razgovoru pre polaska, a odgovore na uobičajene nedoumice ima i pregled najčešćih pitanja, pa se time skraćuje priprema.
Kada se sve sabere, razlika između stresnog i mirnog putovanja gotovo nikada nije u saobraćaju nego u planiranju. Rezervacija dan ranije umesto poziva u poslednjem trenutku. Vreme računato od zatvaranja prijave, a ne od poletanja. Rezerva od sat vremena. Prtljag prebrojan unapred. Sve najavljeno, deca, ljubimci, glomazne stvari i posebne potrebe. Dogovorena cena i način plaćanja. Torba sa dokumentima uz sebe. Sve to zajedno traje petnaest minuta uveče pre polaska, a menja ceo dan. Ono što se ne može nadoknaditi je propušten let, jer tada nijedna brzina i nijedna ljubaznost ne pomažu. Zbog toga se transfer i tretira kao deo putovanja, a ne kao nešto što će se rešiti usput, i zbog toga se dogovara unapred.
