Kada putnik naruči vozilo, on vreme čekanja doživljava kao jedan blok, dakle od poziva do trenutka kada uđe u auto. U stvarnosti se to vreme deli na nekoliko delova, a onaj koji se najlakše skraćuje uopšte nije vožnja. Vozilo koje je pet minuta udaljeno stiže za pet minuta. Ono što se dodaje na taj broj je vreme pronalaženja, dakle sve ono što se desi kada vozač stigne u ulicu a ne zna tačno kod kog ulaza, koje zgrade i sa koje strane. Tada slede pozivi, opisivanje, kruženje oko bloka i ponekad još jedan krug, jer je ulica jednosmerna. Taj deo ume da traje duže od same vožnje do putnika. Zbog toga se najviše dobija time što se lokacija opiše tačno iz prve, a to je nešto što putnik može uraditi za desetak sekundi.
Situacija koju svi znaju izgleda ovako. Putnik zove i kaže da je kod one prodavnice, u naselju, treći ulaz od parkinga. Dispečer to prenese, vozač dođe u naselje i nađe se pred šest ulaza koji izgledaju identično, a parking postoji sa obe strane. Sledi poziv, pa objašnjenje, pa putnik izlazi da maše, pa se ispostavi da je vozač zapravo iza susedne zgrade. Pet minuta je prošlo bez ijednog pređenog metra. Ono što nedostaje nije bila dobra volja nego jedna informacija, dakle broj ulaza ili orijentir koji ne može da se pomeša. Zbog toga svaki dobar opis sadrži ulicu, broj i jasan orijentir, a kod naselja i tačan ulaz. Kada je situacija složena, najsigurnije je rezervisati unapred i sve napisati, jer se kroz online rezervaciju vožnje podaci prenose tačno onako kako su upisani.
Postoji kratka lista koja rešava skoro sve. Prvo, ulica i broj, jer je to jedini podatak koji je nedvosmislen. Drugo, ako je zgrada u naselju, broj ulaza i sa koje strane se ulazi. Treće, orijentir koji se ne pomera, dakle apoteka, škola, benzinska stanica ili raskrsnica, a ne prodavnica koja je promenila ime pre dve godine. Četvrto, sa koje strane ćete čekati, jer kod uglova i velikih objekata to menja sve. Peto, ime po kome je vožnja naručena, jer se dešava da se na istom mestu čeka više ljudi. Šesto, sprat i to da li silazite odmah, jer vozač tada zna da li da čeka na ulici ili da priđe bliže. Kada se ovo kaže odjednom, pretraga prestaje da postoji, a vozilo dolazi tačno tamo gde treba.
Postoji nekoliko tipova lokacija koje su po prirodi zbunjujuće. Prvi su velika naselja sa istim zgradama i sa više ulaza, gde je broj ulaza obavezan podatak. Drugi su uglovi, jer se zgrada nalazi na dve ulice, pa vozač priđe sa pogrešne strane. Treći su ustanove sa više ulaza, dakle bolnice, škole i tržni centri, gde razlika između glavnog i bočnog ulaza znači nekoliko stotina metara i nekoliko minuta. Četvrti su pešačke zone, gde vozilo ne može da priđe, pa se mora dogovoriti najbliža tačka. Peti su ulice u izgradnji ili sa radovima, koje su privremeno zatvorene. Šesti su seoske i prigradske adrese bez jasnih brojeva, gde orijentir vredi više od adrese. Kod svih njih pomaže isto, dakle da se problem najavi unapred, umesto da se rešava kada vozač već stigne.
Postoje vožnje kod kojih se kašnjenje ne može nadoknaditi, dakle odlazak na voz, autobus, let, na posao u smenu ili na zakazan pregled. Kod njih se primenjuje drugačiji pristup. Prvo, vožnja se zakazuje unapred, a ne naručuje petnaest minuta pre polaska. Drugo, ostavlja se rezerva, jer se gužva i vremenske prilike ne mogu predvideti. Treće, opis lokacije se daje precizno, jer je to najčešći uzrok gubitka vremena. Četvrto, prtljag se spusti dole pre nego što vozilo stigne, jer se time dobija nekoliko minuta. Peto, telefon je uz vas i dostupan. Šesto, ako putuje više osoba, svi su spremni, jer se najviše vremena gubi na to da se neko još oblači. Kada se tako pripremi, kritična vožnja postaje obična vožnja, a to je jedini cilj.
Kod gradskih vožnji cena zavisi od pređenog puta i vremena, pa se konačan iznos zna na kraju. Kod vangradskih relacija i transfera stvar je drugačija, jer se tu cena po pravilu dogovara unapred kao fiksan iznos. To je bolje za obe strane, jer putnik zna tačno na čemu je pre polaska. Uz cenu se dogovara i nekoliko stvari koje se često zaborave. Prva je da li je uključen povratak. Druga je kako se obračunavaju putarine. Treća je da li se i kako naplaćuje čekanje, ako se negde staje. Četvrta je način plaćanja, dakle gotovina, preko firme ili račun. Kod gradskih vožnji putniku najviše pomaže da unapred vidi okvirni iznos za konkretnu relaciju, a to se najbrže dobija kroz kalkulator cene vožnje, pre nego što se uopšte naruči vozilo.
Ovo su tri stvari koje se u devet od deset slučajeva ne pomenu pri naručivanju, a menjaju koje vozilo treba da dođe. Prtljag se najavljuje kada ga ima više od uobičajenog, dakle kada se putuje sa koferima, kada se nosi nešto glomazno ili kada se prevozi paket. Time se izbegava situacija u kojoj vozilo stigne a stvari ne mogu da stanu. Deca se pominju jer je korisno znati koliko ih je i da li je potrebno sedište, a i zbog rasporeda u vozilu. Ljubimci se najavljuju uvek, jer nije svako vozilo isto opremljeno, a i sam putnik treba da pripremi transporter ili prostirku. Uz to ide i jedna sitnica koja pomaže starijim osobama i onima koji teže hodaju, dakle da se kaže da je potrebno da vozilo priđe što bliže ulazu.
Ono što putnik ne vidi je da se između njegovog poziva i dolaska vozila odvija nekoliko koraka. Prvo se uzimaju podaci i utvrđuje tačna lokacija. Zatim se traži vozilo koje realno može najbrže da stigne, a to nije uvek ono koje je najbliže po vazdušnoj liniji, jer se uzimaju u obzir smer kretanja, jednosmerne ulice i stanje na putu. Zatim se prenosi zahtev, uz sve detalje koje ste naveli. Ako u tom trenutku ima više poziva nego slobodnih vozila, dakle u vršnim satima, po lošem vremenu i za praznike, javlja se čekanje koje nije posledica nemara nego odnosa ponude i potražnje. Zbog toga se u takvim periodima najviše dobija time što se vožnja zakaže unapred, jer se time izlazi iz reda čekanja i ulazi u dogovoren termin.
Postoje periodi u kojima potražnja predvidivo raste, i kada se to zna, planira se drugačije. Prvi su jutarnji i popodnevni sati, dakle odlazak na posao i povratak. Drugi je loše vreme, jer tada svi koji bi inače išli pešice ili prevozom naručuju vozilo, pa broj poziva naglo skoči. Treći su praznici i vikendi uveče. Četvrti su veliki događaji u gradu. Peti su početak i kraj školske godine i slični periodi. U tim situacijama pomaže nekoliko stvari. Naručiti malo ranije nego što vam treba. Zakazati unapred kada je moguće. Biti spreman za izlazak čim vozilo stigne. Postaviti tačku preuzimanja tamo gde vozilo može da stane, jer u gužvi to nije svuda moguće. Sve to smanjuje čekanje i za vas i za sve ostale.
Postoji nekoliko navika koje zvuče banalno, a zajedno štede minute pri svakoj vožnji. Prva je da se odredište kaže odmah, jer vozač tada bira rutu od početka, umesto da kreće pa da se preusmerava. Druga je da se odmah pomene ako negde usput treba stati, jer to menja putanju. Treća je da se kaže ako postoji omiljena ruta ili ako znate da je negde zatvoreno, jer je putnik ponekad bolje obavešten o svom kraju. Četvrta je da se, pri izlasku, proveri zadnje sedište, jer se tu ostavljaju telefoni, naočare i torbe. Peta je da se, ako se plaća karticom ili preko firme, to kaže na početku. Šesta je da se pri naručivanju ostavi ispravan broj telefona, jer se ponekad javi sitnica koja se rešava jednim pozivom.
Zakazivanje unapred je funkcija koju ljudi koriste ređe nego što bi im koristilo. Ima smisla u nekoliko slučajeva. Prvi je svaki rani polazak, dakle u zoru, kada je najmanje vozila u gradu. Drugi je odlazak na let, voz ili autobus. Treći su zakazani termini, dakle pregledi, sastanci i obaveze koje ne trpe kašnjenje. Četvrti su periodi velike potražnje, kada se čeka duže. Peti je kada se prevozi neko kome je važno da se ne čeka napolju, dakle starija osoba ili malo dete. Šesti je kada je lokacija komplikovana, jer se tada sve može objasniti bez žurbe. U svim tim slučajevima se dobija ista stvar, dakle izvesnost, a to je ono što putnik zapravo traži, a detalji i uslovi se najlakše provere kroz cenovnik i uslove prevoza.
Kada se sve sabere, razlika između vožnje koja krene odmah i one koja se otegne najčešće nije u vozilu, u saobraćaju ni u sreći, nego u informaciji. Tačna adresa i ulaz. Jasan orijentir. Najavljen prtljag, dete ili ljubimac. Rečeno odredište na početku. Dostupan telefon. Izlazak čim vozilo stigne. Kod važnih polazaka, zakazivanje unapred. Sve to zajedno traje pola minuta pri naručivanju, a skraćuje čekanje za više minuta, i to svaki put. Za putnika je korist očigledna, jer ne stoji napolju i ne kasni. Za sistem je korist ista, jer vozilo koje ne kruži oko bloka može brže da preuzme sledećeg putnika. Zbog toga se najbolji rezultat postiže vrlo jednostavno, dakle tako što se kaže sve odjednom, umesto u tri poziva.
