Kada se prvi put gleda ponuda vozila, klase označene slovima deluju kao lestvica, od najjeftinijeg do najskupljeg. To je delimično tačno, ali suština je drugačija. Klase su nastale da bi opisale veličinu i namenu vozila, koliko ljudi realno prima, koliko prtljaga staje, kako se ponaša u gradu i kako na otvorenom putu. Iz toga onda proizlazi i cena. Praktična posledica je važna. Vozilo više klase nije uvek bolji izbor, jer veći auto u uskim gradskim ulicama i na malim parkinzima može biti prava smetnja. Isto tako, najniža klasa nije uvek najjeftinije rešenje, jer se ono što se uštedi na dnevnoj ceni ponekad izgubi na neudobnosti i na tome što prtljag ne staje. Zbog toga se izbor pravi tako što se prvo opiše boravak, koliko ljudi, koliko dana i kuda se ide.
Situacija koja se ponavlja izgleda ovako. Dvoje putnika rezerviše najmanju klasu, jer im treba vozilo samo za kretanje po gradu. Sve je tačno, dok ne slete i ne izađu sa dva velika kofera za desetodnevni boravak, uz ranac i torbu sa opremom. U prtljažnik malog vozila to jednostavno ne staje, pa jedan kofer završava na zadnjem sedištu, a torbe u krilu. Vožnja od aerodroma do smeštaja je neprijatna, a ostatak boravka se svaki put pakuje iznova. Ono što je nedostajalo nije bila snaga motora nego nekoliko stotina litara prostora. Zbog toga se pri rezervaciji uvek navodi broj komada prtljaga, a ne samo broj putnika, i zato se pri izboru gledaju konkretne stavke vozila, a ne samo naziv klase, što se najlakše proveri kroz pregled vozila po klasama.
Vozila najmanje klase su kratka, uska i vrlo štedljiva, i imaju svoje mesto koje niko drugi ne pokriva jednako dobro. Ona su idealna kada se putuje u dvoje sa malo prtljaga i kada se najveći deo vremena provodi u gradu. Prednosti su konkretne. Parkiranje je znatno lakše, a to je u centru Beograda ozbiljna prednost. Potrošnja je najmanja. Prolaz kroz uske ulice i dvorišta je jednostavan. Cena je najniža. Ograničenja su takođe jasna. Prtljažnik prima vrlo malo, jedan veći kofer i nešto sitno. Zadnji red je tesan za odrasle na dužim relacijama. Na autoputu je vožnja bučnija i vozilo je osetljivije na bočni vetar. Zbog toga se ova klasa bira za gradski boravak i kraće relacije, a ne za putovanje preko cele zemlje sa četvoro ljudi.
Vozila srednjih klasa su ono što odgovara najvećem broju putnika, i to nije slučajno. Ona nude ravnotežu, dovoljno prostora za četvoro odraslih, prtljažnik koji prima dva veća i nekoliko manjih komada, pristojnu potrošnju i vožnju koja je mirna i na autoputu. U ovoj grupi se javljaju i karavani i manji terenci, koji imaju istu dužinu ali znatno više korisnog prostora, pa su često najpametniji izbor za porodicu. Terenci imaju i dodatnu prednost koja se retko pominje, viši ulazak, što znatno olakšava ubacivanje dece u sedište i ulazak starijim osobama. Uz to dolazi i veći klirens, koji je koristan na neasfaltiranim prilazima i na planinskim destinacijama. Za boravak od nedelju dana sa porodicom, ovo je klasa u kojoj se najčešće nalazi pravo rešenje.
Vozila viših klasa se biraju iz dva razloga, a samo jedan od njih ima veze sa utiskom. Prvi je udobnost na dugim relacijama, jer su ta vozila tiša, stabilnija i manje umaraju, pa se posle šest sati vožnje razlika ozbiljno oseti. Drugi je poslovni kontekst, prevoz poslovnih partnera, dolazak na sastanke i situacije u kojima utisak jeste deo posla. Uz to dolaze i praktične stvari, veći prtljažnik, jači motor koji pun auto nosi bez napora i po pravilu bogatija oprema. Ograničenja su predvidiva, veća potrošnja, viša cena i to što se veliki auto teže parkira u centru. Praktično pravilo je jednostavno. Ako se najviše vozi po gradu, viša klasa donosi malo. Ako se prelaze stotine kilometara ili se vozi u poslovnom kontekstu, ona se isplati.
Za grupe od šest i više osoba ne postoji zamena, tu se ne rešava izborom većeg automobila nego vozilom sa više sedišta. To se javlja u nekoliko tipičnih situacija. Prva je veća porodica ili više porodica koje putuju zajedno. Druga je dolazak grupe na proslavu, svadbu, slavu ili sličan događaj. Treća je poslovna grupa koja stiže istim letom i ide na isto mesto. Četvrta je selidba manjeg obima ili prevoz opreme. Kod ovih vozila važno je znati nekoliko stvari unapred. Broj sedišta i da li se deo sedišta može skloniti radi prtljaga, jer se puno vozilo sa devet putnika i devet kofera ne slaže. Zatim dimenzije, jer takva vozila ne staju u svaku podzemnu garažu. I na kraju, ta vozila su ređa, pa se rezervišu ranije.
Kod izbora vozila menjač menja doživljaj vožnje više od boje i marke. Automatski menjač je znatno prijatniji u gradskoj gužvi, na dugim relacijama i kod vozača koji ne vozi svakodnevno, jer uklanja jedan sloj opterećenja. To je posebno korisno u nepoznatom gradu, gde pažnja ionako ide na saobraćajne znake, navigaciju i pravila koja se razlikuju. Ručni menjač je jeftiniji i vozačima koji su na njega navikli potpuno prirodan. Ono što se ne preporučuje je da neko ko godinama vozi jedno uzme drugo baš na putovanju, jer se prvi dan potroši na privikavanje. Kod stranih gostiju je automatik po pravilu očekivanje, jer je u velikom broju zemalja standard, pa se to naglašava pri rezervaciji da ne bi bilo iznenađenja pri preuzimanju.
Najkorisnije pravilo pri izboru klase je da se prtljag prebroji pre rezervacije. Prtljažnik prima manje nego što izgleda, jer se koferi ne slažu kao kutije. Praktičan pristup je da se pobroje veliki koferi, oni koji idu u avionski prtljažni prostor, zatim kabinski koferi i na kraju torbe i rančevi. Zatim se doda ono što se najčešće zaboravi, dečija kolica, skije, bicikl, muzički instrument i transporter za ljubimca. Kod povratka je prtljaga po pravilu više, jer se nosi ono što je kupljeno. Ako se ispostavi da je prtljažnik granica, rešenja postoje, viša klasa, karavan ili vozilo sa više prostora. Ono što se ne radi je slaganje kofera preko naslona, jer se time zaklanja pogled i stvara rizik pri naglom kočenju.
Ista klasa nije jednako dobra u svim uslovima. Za boravak u gradu prednost imaju manja vozila, zbog parkiranja i uskih ulica. Za duge relacije i autoput prednost imaju veća i stabilnija vozila, jer su tiša i manje umaraju. Za planinske destinacije je važan odnos snage i opterećenja, jer pun auto sa slabim motorom na dugom usponu vozi teško, a korisan je i veći klirens zbog prilaza koji nisu uvek asfaltirani. Za zimska putovanja je bitna zimska oprema, koja je u odgovarajućem periodu obavezna. Za izlazak iz zemlje se traži saglasnost i odgovarajuće osiguranje, i to se dogovara unapred. Zbog toga se pri rezervaciji uvek kaže kuda se ide, jer se time izbegava da vozilo bude odlično za jedan deo puta a neprikladno za drugi.
Kod najma postoji pravilo koje mnogi ne iskoriste, dnevna cena opada sa dužinom najma. To znači da se cena za jedan dan i cena za dvadeset dana po danu ozbiljno razlikuju, a razlika ume da bude tolika da se isplati uzeti vozilo na duži period nego što se prvobitno planiralo. Iz toga proizlaze dve praktične stvari. Prva je da se pri boravku od nekoliko nedelja uvek proveri koliko košta duži paket, jer se ponekad ispostavi da je povoljnije. Druga je da se kod boravka koji se meri mesecima gleda dugoročni najam, koji ima sasvim drugačiju logiku i po pravilu je najpovoljniji po danu. To je posebno korisno za firme, pravna lica i ljude koji dolaze na duži radni angažman, a uslovi i orijentacione cene se najlakše provere kroz cenovnik i uslove najma.
Da bi se dve ponude uporedile pošteno, gleda se šta ulazi u cenu. Prvo, osiguranje i njegov obim. Drugo, kilometraža, da li postoji ograničenje po danu. Treće, depozit, njegova visina i način vraćanja. Četvrto, dodatni vozač, ako se planira da voze dvoje. Peto, dečije sedište i buster. Šesto, zimska oprema u odgovarajućem periodu. Sedmo, preuzimanje i vraćanje, da li je moguće preuzeti na jednoj a vratiti na drugoj lokaciji. Osmo, gorivo, po kom principu se obračunava. Deveto, izlazak iz zemlje ako se planira. Kada se sve to sabere, ponuda koja je na prvi pogled jeftinija ume da bude skuplja, a sve pojedinosti stoje u uslovima najma vozila.
Kada se sve svede na praksu, izbor je jednostavan ako se odgovori na nekoliko pitanja pre rezervacije. Koliko nas putuje i koliko su duge relacije. Koliko komada prtljaga nosimo i ima li nečega glomaznog. Da li se najviše vozimo po gradu ili po otvorenom putu. U koje doba godine putujemo i idemo li na planinu. Ko vozi i koji menjač mu odgovara. Kada se na to odgovori, klasa se praktično sama nameće, a razgovor prestaje da bude nagađanje. To je nekoliko minuta razmišljanja koje odlučuje o tome kako će izgledati ceo boravak, a razlika u ceni između pogrešne i prave klase najčešće je manja nego što ljudi očekuju. Kada je slika jasna, sve ostalo je formalnost, rezervacija i preuzimanje, koje se obavi za nekoliko minuta.
