Kada se traži vozilo, prvi kriterijum je gotovo uvek dnevna cena, i to je razumljivo jer je taj broj najvidljiviji. Problem je što on sam po sebi ne govori koliko će vas putovanje koštati. Na ukupan iznos utiče još nekoliko stvari, a prva među njima je potrošnja goriva, koja na dužim relacijama vrlo brzo premaši razliku u ceni između dve klase. Druga je broj pređenih kilometara u odnosu na ono što je uključeno, jer se prekoračenje obračunava posebno. Treća je udobnost, koja nije luksuz nego praktično pitanje kada u autu sedi četvoro ljudi šest sati. Četvrta je prostor za prtljag, jer se nedostatak prostora rešava improvizacijom koja smanjuje i bezbednost i vidljivost. Zbog toga se izbor pravi tako što se prvo opiše putovanje, koliko ljudi, koliko kilometara i kakav teren, a tek onda se gleda cena.
Scenario koji se ponavlja izgleda ovako. Porodica sa dvoje dece rezerviše najmanju klasu, jer je najpovoljnija i jer su svi u autu, četvoro. Na dan polaska se ispostavi da su tu i dva velika kofera, torba sa opremom za plažu, dečije sedište i kolica. U prtljažnik staje otprilike polovina toga, pa se ostatak slaže na zadnje sedište, između dece. Putovanje od šest sati postane neprijatno, pogled kroz retrovizor je zaklonjen, a pri svakom zaustavljanju se sve iznosi da bi se došlo do jedne torbe. Ono što je nedostajalo nije bilo nekoliko konjskih snaga nego nekoliko stotina litara prtljažnog prostora. Zbog toga se pri rezervaciji uvek navodi broj i vrsta prtljaga, a ne samo broj putnika, i zato se pri pregledu vozila gledaju konkretne dimenzije, a ne samo naziv klase, što se najlakše proveri kroz pregled dostupnih vozila.
Postoji jednostavno pravilo koje sprečava najveći broj neprijatnih iznenađenja. Prtljažnik prima manje nego što izgleda, jer se koferi ne mogu slagati po dubini kao kutije, a i sam oblik prostora ograničava. Praktičan pristup je da se pre rezervacije stvari zaista poređaju i prebroje, koliko velikih kofera, koliko manjih torbi i ima li nečega glomaznog. U velike stavke koje ljudi zaborave spadaju dečija kolica, sportska oprema, skije, bicikl, kućni ljubimac u transporteru i pokloni koji se nose. Dodatno, kod povratka je prtljaga po pravilu više nego pri polasku. Ako se prtljažnik pokaže kao granica, rešenja postoje, viša klasa vozila, karavan ili krovna kutija, ali se to dogovara unapred. Ono što se ne radi je slaganje tereta preko naslona, jer pri naglom kočenju predmet nastavlja da se kreće.
Pet sedišta znači pet mesta, ali ne znači i pet udobnih mesta na dugom putu. Kod manjih vozila je zadnji red uzak, pa troje odraslih putuje neprijatno već posle sat vremena. Kod dece situacija je drugačija ali ima svoja pravila, jer dečije sedište zauzima znatno više prostora nego samo dete, a dva sedišta pozadi u malom autu ostavljaju vrlo malo mesta za treću osobu. Uz to ide i praktičan detalj koji se često previdi, pristup zadnjim vratima i visina vozila, jer se dete u sedište ubacuje desetinama puta i to je znatno lakše kod vozila koje je malo više. Kod poslovnih putovanja se javlja drugi zahtev, miran i tiši prostor i dovoljno mesta za rad na pauzi. Zbog toga se pri izboru ne broje samo sedišta nego se razmišlja i o tome koliko sati će se u njima provesti.
Ovo je pitanje kod kog postoji jednostavna logika. Dizel se isplati kada se planira mnogo kilometara, duga putovanja i vožnja po otvorenom putu, jer je potrošnja na tim relacijama osetno manja i razlika se brzo sabere. Benzin je praktičniji kada se vozi pretežno u gradu i na kraćim relacijama, jer motor tada ne dostiže uslove u kojima je dizel u prednosti. Postoji i drugi faktor koji ljudi zaborave, a to je način obračuna goriva, da li se vozilo preuzima puno i vraća puno, jer se time izbegavaju naknadni troškovi. Uz to ide i praktično pravilo da se pri vraćanju sipa na pumpi u blizini, uz zadržan račun. Kod odabira je korisno gledati i zapreminu motora u odnosu na broj putnika, jer premali motor u punom autu troši više nego što se očekuje, naročito na usponima.
Izbor menjača menja doživljaj vožnje više nego što izgleda. Automatski je znatno prijatniji u gustom saobraćaju, na dugim relacijama i kod vozača koji ne vozi često, jer uklanja deo opterećenja. Njegova mana je što se obično nalazi u višim klasama, pa je i cena veća. Ručni je jeftiniji i vozačima koji su navikli na njega potpuno prirodan. Ono što je važno je da se izbor uskladi sa iskustvom vozača, jer se dešava da neko ko godinama vozi automatik uzme ručni menjač i ceo prvi dan provede neprijatno, i obrnuto. Kod putovanja u inostranstvo postoji i dodatni razlog za automatik, nepoznat put i nepoznata saobraćajna pravila troše pažnju, pa je korisno da menjač ne bude još jedna stvar o kojoj se razmišlja. Sve to se rešava jednim pitanjem pri rezervaciji.
Isto vozilo nije jednako dobro u svim uslovima. Za gradsku vožnju i parkiranje u užem centru, manje vozilo je prednost, jer se lakše parkira i prolazi kroz uske ulice. Za autoput i duge relacije je bolje vozilo koje je stabilnije i tiše pri većim brzinama. Za planinske puteve i mesta sa strmim prilazima važna je snaga motora u odnosu na opterećenje, jer pun auto sa slabim motorom na dugom usponu vozi teško. Zimi se dodaje i pitanje opreme, zimske gume i kompletna zimska oprema, koja je obavezna u određenom periodu i bez koje se ne kreće na put. Kod planinskih destinacija se javlja i pitanje klirensa, rastojanja od tla, jer prilazi apartmanima često nisu asfaltirani. Zbog toga se pri rezervaciji uvek kaže kuda se ide, a ne samo koliko dugo.
Kod najma postoji uobičajeno ograničenje pređenih kilometara po danu, a sve preko toga se obračunava dodatno. To nije zamka nego način obračuna, ali se mora uzeti u račun unapred. Postupak je jednostavan. Saberu se relacije, put do destinacije i nazad, a zatim se doda ono što se najčešće potceni, lokalna vožnja na destinaciji, izleti, odlasci do plaže, do prodavnice i do restorana, jer se to sabere u nekoliko stotina kilometara. Ako ukupan zbir prelazi ono što je uključeno, bolje je to rešiti pri rezervaciji, jer je dogovorena veća kilometraža uvek povoljnija od naknadnog obračuna. Kod dužih najmova se javlja i obrnuta situacija, popust na duži period, pa se ponekad isplati uzeti vozilo na nekoliko dana duže nego voziti više kilometara dnevno.
Prelazak granice sa iznajmljenim vozilom je moguć, ali traži pripremu. Prvo, mora postojati saglasnost za izlazak vozila iz zemlje, i to se dogovara unapred, a ne na dan polaska. Drugo, potrebna je odgovarajuća dokumentacija i osiguranje za zemlje kroz koje se prolazi. Treće, unapred se proverava koje se zemlje planiraju, jer se uslovi razlikuju. Četvrto, korisno je znati kako funkcioniše pomoć na putu ako se nešto desi izvan zemlje. Peto, proveravaju se lokalna pravila, obavezna oprema, vinjete i naplata putarine, jer se u nekim zemljama vinjeta mora imati pre ulaska na autoput. Sve to se rešava jednim razgovorom, a najlakše pri samoj rezervaciji, jer se time izbegava situacija u kojoj se na granici ispostavi da nešto nedostaje, a to su detalji koji stoje u uslovima najma vozila.
Da bi se dve ponude uporedile pošteno, mora se znati šta ulazi u cenu. Kod nekih stavki je razlika velika. Osiguranje i njegov obim. Kilometraža po danu. Dodatni vozač, ako se planira da voze dvoje. Dečije sedište i buster, koji su kod nekih ponuda uključeni a kod nekih ne. Navigacija. Zimska oprema u odgovarajućem periodu. Preuzimanje i vraćanje van sedišta, na aerodromu ili na adresi. Depozit, njegova visina i način na koji se vraća. Gorivo, po kom principu se obračunava. Kada se sve to sabere, ponuda koja je na prvi pogled jeftinija ume da bude skuplja, i obrnuto. Zbog toga se ponude porede po ukupnom iznosu za konkretan slučaj, a najlakše se to vidi kroz cenovnik i uslove najma.
Vreme rezervacije utiče na dve stvari, na cenu i na izbor. U sezoni, leti, oko praznika i tokom školskih raspusta, potražnja je najveća, pa se prvo popune upravo one klase koje su najtraženije, porodična vozila i automatici. Ko rezerviše kasno bira između onoga što je ostalo, a to najčešće nije ono što mu treba. Isto važi i za specifične zahteve, dečija sedišta, veći prtljažni prostor i izlazak vozila u inostranstvo. Sa druge strane, rana rezervacija donosi i mirniji dogovor oko svih detalja, jer ima vremena da se sve razjasni. Praktično pravilo je da se vozilo rezerviše istovremeno sa smeštajem, a ne nedelju dana pre puta, pa se ceo posao završi kroz jednu online rezervaciju vozila i telefonsku potvrdu.
Kada se sve svede na praksu, izbor vozila se svodi na sedam pitanja koja postavite sami sebi pre rezervacije. Koliko nas ide i koliko su dugačke deonice. Koliko komada prtljaga i ima li nečega glomaznog. Koliko kilometara ukupno planiramo, uključujući i lokalnu vožnju. Kuda idemo, grad, autoput ili planinski put. U koje doba godine putujemo i treba li zimska oprema. Ko sve vozi i koji menjač mu odgovara. Da li izlazimo iz zemlje. Kada se na to odgovori, klasa vozila se praktično sama izabere, a razgovor sa agencijom prestaje da bude pogađanje i postaje potvrda. To je nekoliko minuta razmišljanja koje odlučuje o tome da li će šest sati puta biti prijatno ili naporno, a razlika u ceni je po pravilu manja nego što ljudi očekuju.
