Najveći broj ozbiljnih kvarova ne dolazi iznenada. Pre nego što se nešto pokvari do kraja, vozilo menja način na koji zvuči i kako se ponaša, i to obično nedeljama unapred. Problem je što se te promene dešavaju postepeno, pa se vozač na njih navikne. Zvuk koji je u martu bio jedva primetan, u junu je deo svakodnevne vožnje, a u septembru postane kvar. Zbog toga postoji pravilo koje iskusni majstori ponavljaju, svaki novi zvuk je informacija, a ne smetnja koju treba nadglasati radiom. Za razumevanje je dovoljno znati nekoliko stvari, kada se zvuk javlja, pri kočenju, pri skretanju, na neravninama ili pri ubrzanju, zatim gde se čuje, i da li se menja sa brzinom vozila ili sa brojem obrtaja motora. Ta tri podatka najčešće sužavaju uzrok na jedan ili dva sistema.
Priča koja se ponavlja izgleda ovako. Vozač primeti kratku škripu pri prvom kočenju ujutru, koja posle nekoliko stotina metara nestane. Zaključi da je vlaga, i to je često tačno, jer se preko noći na diskovima stvori tanak sloj rđe koji se skine posle prvih kočenja. Vremenom se škripa javlja i tokom dana, pa se čuje i pri jačem kočenju. Onda se pojavi metalno struganje, i tek tada se ide u servis. Ono što se dogodilo je da su se pločice istrošile do kraja, a poslednja faza znači da metal struže po disku, pa se pored pločica menja i disk. Razlika u ceni između reakcije u prvoj i u poslednjoj fazi je višestruka. Zbog toga se kod svake promene u zvuku kočenja radi provera, jer se servis kočnica na vreme svodi na zamenu potrošnog dela, a sa zakašnjenjem na znatno veći zahvat.
Kod kočnica postoji nekoliko različitih zvukova i svaki ima svoje značenje. Kratka škripa ujutru i po vlažnom je najčešće bezopasna i prolazi posle nekoliko kočenja. Visoka i stalna škripa pri kočenju najčešće znači da su pločice pri kraju, jer mnoge imaju ugrađen metalni pokazivač koji upravo tako signalizira. Metalno struganje znači da je pločica potrošena i da metal dodiruje disk, i to je stanje u kome se ne vozi dalje. Pulsiranje pedale i podrhtavanje volana pri kočenju sa veće brzine ukazuju na neravnomeran disk, na deformaciju koja nastaje pri pregrevanju. Meka pedala koja propada ukazuje na vazduh u sistemu ili na gubitak tečnosti i spada u najozbiljnije znake. Vučenje u stranu pri kočenju znači da jedna strana koči jače. Kod svega navedenog važi isto, promena u ponašanju kočnica se ne odlaže.
Ovo je najkorisniji test koji vozač može uraditi sam. Ako se zvuk menja sa brzinom vozila, raste kada se ide brže i opada kada se usporava, uzrok je najčešće u točkovima, gumama ili ležajevima. Ako se menja sa brojem obrtaja motora, raste kada se dodaje gas i u praznom hodu, uzrok je u motoru ili u pratećim uređajima. Klasičan primer prve grupe je brujanje koje raste sa brzinom i menja se kada se volan blago okrene levo ili desno, jer se time menja opterećenje na ležajevima točka, pa se zvuk pojača na jednoj strani. Drugi primer je ritmično lupkanje koje se ubrzava sa brzinom, što ukazuje na gumu, na izbočinu, neravnomerno habanje ili strano telo u gazećem sloju. Zbog toga se pri opisu problema uvek navodi da li zvuk prati brzinu ili obrtaje, jer to odmah usmerava pretragu.
Kada se zvuk javlja isključivo pri prelasku preko neravnina, izvor je gotovo sigurno u sistemu vešanja. Tupo lupkanje pri sporoj vožnji preko rupa najčešće ukazuje na spone, čaure ili nosače, na delove koji povezuju točak sa karoserijom i koji imaju gumene elemente koji se troše. Metalni udar pri jačim neravninama može značiti da je amortizer izgubio funkciju. Škripa nalik na oprugu pri malim brzinama ukazuje na osušene ili istrošene gumene delove. Ono što ide uz to su i drugi znaci, vozilo se ljulja posle neravnine umesto da se odmah smiri, naginje se više nego ranije u krivini, ili se pri kočenju prednji deo znatno spusti. Sve to su znaci da vešanje više ne radi kako treba, a posledica nije samo udobnost nego i duži put kočenja, jer točak koji poskakuje ima slabiji kontakt sa putem.
Vibracije se čitaju po tome gde se osećaju i pri kojoj brzini. Vibracija u volanu pri određenoj brzini, obično na otvorenom putu, najčešće ukazuje na prednje točkove, na neuravnoteženost. Vibracija u sedištu i podu ukazuje na zadnje točkove. Vibracija koja se javlja samo pri kočenju ukazuje na diskove. Vibracija koja se javlja pri ubrzanju i menja se sa opterećenjem ukazuje na prenos. Vibracija koja postoji i kada vozilo stoji, a menja se sa obrtajima, dolazi iz motora ili sa njegovih oslonaca. Najčešći uzrok je ipak najjednostavniji, izgubljen teg za balansiranje ili guma koja se neravnomerno istrošila. Zbog toga se kod svake vibracije prvo proveravaju točkovi, jer je to najbrža i najjeftinija provera, a rezultat se odmah oseti u vožnji.
Kada vozilo vuče u stranu na ravnom putu, uzrok može biti u nekoliko stvari. Prva je razlika u pritisku u gumama, i to se proverava prvo jer je besplatno. Druga je neispravna geometrija, uglovi točkova koji su se pomerili posle udara u rupu ili ivičnjak. Treća je istrošen deo vešanja. Četvrta je kočnica koja zapinje na jednoj strani. Uz vučenje ide i najbolji dokaz stanja, a to je izgled same gume. Guma koja je istrošena samo po unutrašnjoj ili spoljašnjoj ivici jasno pokazuje da uglovi nisu podešeni. Guma istrošena po sredini ukazuje na previsok pritisak, a po obe ivice na prenizak. Sve to se rešava jednim odlaskom, jer se pri proveri odmah vidi da li je reč o pritisku, o balansiranju ili o podešavanju, pa se kroz vulkanizerske usluge i proveru točkova reši i uzrok i posledica.
Ovde je važno razlikovati nekoliko tipičnih zvukova. Piskavo cviljenje pri paljenju i pri dodavanju gasa najčešće dolazi od kaiša koji proklizava, a to se pojačava po vlažnom vremenu. Zveckanje pri hladnom startu koje nestane posle nekoliko sekundi može biti vezano za pritisak ulja, i to nije zanemarljivo. Ravnomerno kucanje koje prati obrtaje ukazuje na nešto u samom motoru i traži proveru bez odlaganja. Šištanje ukazuje na propuštanje vazduha ili na curenje u sistemu hlađenja. Klepetanje pri ubrzanju pod opterećenjem, na usponu, ukazuje na sagorevanje koje nije kako treba. Kod savremenih vozila veliki deo tih pojava ostavlja i zapis u elektronici, čak i kada lampica nije stalno upaljena, pa se zvuk i zapis najbolje tumače zajedno, kroz auto dijagnostiku.
Kod prenosa postoji nekoliko prepoznatljivih znakova. Zvuk koji se menja pri promeni stepena prenosa a ne prati brzinu, dolazi iz menjača. Otežano ubacivanje u brzinu, naročito u prvu i u rikverc, kod ručnog menjača često ukazuje na kvačilo. Miris paljevine pri kretanju uzbrdo i osećaj da motor podiže obrtaje a vozilo ne ubrzava srazmerno, klasičan je znak da kvačilo proklizava. Zveckanje u praznom hodu koje nestane kada se pritisne pedala kvačila ukazuje na ležaj. Kod automatskog menjača se javljaju drugi znaci, trzaji pri promeni stepena, kašnjenje pri kretanju i podizanje obrtaja bez ubrzanja. Kod svih ovih pojava važi isto pravilo, rana provera je znatno jeftinija, jer se kod prenosa razlika između sitne popravke i remonta meri višestruko.
Pored zvuka, korisno je znati i šta znače mirisi. Slatkast miris u kabini ili oko vozila ukazuje na curenje rashladne tečnosti. Miris zagorelog ulja znači da ulje kaplje na vreo deo motora ili izduvni sistem. Oštar miris nalik na sagorelu gumu pri intenzivnijoj vožnji dolazi od kočnica ili kvačila. Miris benzina u kabini nikada nije normalan i traži hitnu proveru. Miris nalik na pokvarena jaja ukazuje na izduvni sistem. Vlažan i ustajao miris pri uključivanju klime nije kvar nego znak da je isparivač zaprljan, a to se rešava čišćenjem i zamenom filtera kabine, kroz dezinfekciju klima sistema. Kod svakog mirisa važi isto pravilo, ako se javlja redovno i ako se pojačava, nije stvar navike nego znak.
Kada dođete u servis, način na koji opišete problem skraćuje vreme traženja. Prvo, kada se javlja, pri kočenju, ubrzanju, skretanju, na neravninama ili stalno. Drugo, na kojoj brzini i da li se menja sa brzinom ili sa obrtajima. Treće, gde se čuje ili oseća, napred, pozadi, levo, desno, u volanu ili u podu. Četvrto, kada je počelo i da li se pogoršava. Peto, da li se javlja na hladno ili na toplo, jer se veliki broj problema javlja samo u jednom od ta dva stanja. Šesto, da li je bilo udara u rupu, ivičnjak ili nedavne popravke. Sedmo, da li se palila neka lampica, makar i povremeno. Ovih sedam odgovora rešavaju veći deo posla pre nego što se auto uopšte podigne na dizalicu.
Postoji kratka lista pojava kod kojih se ne vozi dalje. Prva je pedala kočnice koja propada ili osetno duži put zaustavljanja. Druga je metalno struganje pri kočenju. Treća je gubitak upravljivosti, volan koji ima veliki prazan hod ili se teško okreće. Četvrta je naglo pregrevanje motora. Peta je miris benzina ili vidljivo curenje goriva. Šesta je lampica pritiska ulja, koja znači da se odmah staje, jer se motor u tom stanju uništava za vrlo kratko vreme. Sedma je jaka vibracija koja se javi naglo, jer može značiti oštećenje točka. Osma je dim bilo koje boje iz motornog prostora. U svim tim slučajevima se vozilo zaustavlja na bezbednom mestu, a ne vozi se do servisa da se ne bi plaćao transport, jer je razlika u trošku uvek manja od štete.
Kada se sve sabere, vozač koji sluša svoj auto ima ozbiljnu prednost. Za razliku od skupe opreme, taj alat je besplatan i radi neprekidno, jer u autu provodite sate. Sve što treba je da se ne naviknete na nove zvukove i da povremeno vozite bez muzike, jer se tako čuje ono što se inače prekrije. Uz to ide i praktična navika, da se pri svakom pranju baci pogled na gume i ispod vozila, jer se curenje i oštećenje najlakše vide tada. Kada se nešto primeti, ne mora se odmah tražiti dijagnoza, dovoljno je zapisati okolnosti i uraditi proveru pri sledećem redovnom odlasku. Većina ovih pojava u ranoj fazi znači sitnu popravku, a u kasnoj znači zamenu sklopa, pa je najisplativije rešenje uvek isto, zakazivanje pregleda dok je zvuk još samo zvuk.
